Лепоречје и елоквенција су од давнина врлине сваког појединца. Делатни живот код старих Грка заснован је на три велика цивилизацијска стуба: језику, истини ствари и практичном делању. Софисти су посебно наглашавали моћ изговорене речи. Говор није само биолошка одлика човека која га еволутивно издваја од нижих врста, већ је моћно средство изражавања његове суштине и битно својство не само комуникативне већ и укупне друштвене праксе.  Аристотел је разликовао логичну суштину говора (logos) и језичког стила (lexis), а Квинтилијан прави разлику између суштине ствари од вербалног израза. Говорник мора знати колико суштину ствари толико и вербални начин  изражавања  стварности. Онај ко зна да повеже ум (разум) са језиком је прави беседник.

Цицерон је рекао да говорник  „мудрим речима обузима дух, лепим речима милује ухо, покреће срце народа, уклања сумље, пружа одлучујуће савете, штити невине, подстиче невољне, спашава потиштене, ослобађа прогоњене, дозива заблуделе, надвладава противнике, придобија колебљиве,  преобраћа сумњичаве, утамничи одметнике, подупире правду, оповргава неправду и са истом снагом брани и напада“.

Реторика је вечни и природни пратилац права. Некако се априори подразумева да правник мора бити и добар говорник. Он не само што мора да познаје циљ и суштину права, већ он мора знати начине и вештину како да убедљивим говором изрази суштину ствари на истинит начин. Историја је показала да су правници најбољи говорници, јер природа правничке професије тражи јасан, прецизан, убедљив, утемељен, аргументован говор чији је циљ истина, правда и правичност.

Најбољи начин да се правници опробају као говорници јесте такмичење у беседништву. Имајући у виду значај реторике за правнике, Правни факултет у Нишу од 1996. године сваке године организује такмичење у беседништву, у мају,  на Дан Факултета.  Програмом и пропозицијама такмичења предвиђене су три такмичарске дисциплине: слободна тема, задата тема и импровизација, која је уједно и најтежа дисциплина такмичења. Беседе прати и оцењује стручни жири и жири публике.

Основни критеријуми стручног жирија у оцени и рангирању такмичара су:

• актуелност и значај теме,
• формулација проблема,
• садржај беседе,
• аргументација,
• уверљивост и убедљивост и
• реакција адиторијума.
  
  

Слободну тему такмичар бира сам. Задата тема се објављује 10 дана пред почетак такмичења. Тема из импровизације саопштава се сат времена пре почетка такмичења.

На Правном факултету у Нишу, сваке године се организује факултативни курс из основа беседништва који обухвата све значајне теме и аспекте беседништва. Знање и искуство које се стиче савладавањем реторичких умења и вештина на овом курсу је драгоцено и значајно, не само за такмичење у беседништву, већ и за обављање правничког позива.

АРХИВА ТАКМИЧЕЊА У БЕСЕДНИШТВУ